1. УН за животну средину: Трећина земаља нема законске стандарде квалитета ваздуха на отвореном
Програм Уједињених нација за животну средину навео је у данас објављеном извештају о процени да једна трећина земаља света није донела никакве правно обавезујуће стандарде квалитета спољашњег (амбијенталног) ваздуха. Тамо где такви закони и прописи постоје, релевантни стандарди се значајно разликују и често нису у складу са смерницама Светске здравствене организације. Поред тога, најмање 31% земаља које су способне да уведу такве стандарде квалитета спољашњег ваздуха још увек није усвојило никакве стандарде.
Извештај УНЕП-а „Контрола квалитета ваздуха: Прва глобална процена законодавства о загађењу ваздуха“ објављен је уочи Међународног дана чистог ваздуха и плавог неба. Извештај је прегледао законодавство о квалитету ваздуха 194 земље и Европске уније и истражио све аспекте правног и институционалног оквира. Процена ефикасности релевантног законодавства у обезбеђивању да квалитет ваздуха испуњава стандарде. Извештај сумира кључне елементе који би требало да буду укључени у свеобухватни модел управљања квалитетом ваздуха који треба узети у обзир у националном законодавству и пружа основу за глобални уговор који промовише развој стандарда квалитета спољашњег ваздуха.
Здравствена претња
СЗО је идентификовала загађење ваздуха као појединачни еколошки ризик који представља највећу претњу по људско здравље. 92% светске популације живи на местима где нивои загађења ваздуха прелазе безбедне границе. Међу њима, жене, деца и старији у земљама са ниским приходима трпе најозбиљније последице. Недавне студије су такође показале да може постојати корелација између вероватноће нове инфекције короном и загађења ваздуха.
У извештају је истакнуто да, иако је СЗО издала смернице за квалитет ваздуха у животној средини (на отвореном), не постоји координисан и јединствен правни оквир за спровођење ових смерница. У најмање 34% земаља, квалитет ваздуха на отвореном још увек није заштићен законом. Чак и у оним земљама које су увеле релевантне законе, релевантне стандарде је тешко упоредити: 49% земаља света у потпуности дефинише загађење ваздуха као претњу на отвореном, географска покривеност стандарда квалитета ваздуха варира, а више од половине земаља дозвољава одступања од релевантних стандарда.
Дуг пут је пред нама
У извештају је истакнуто да је системска одговорност за постизање стандарда квалитета ваздуха на глобалном нивоу такође веома слаба - само 33% земаља усклађује прописе о квалитету ваздуха са законском обавезом. Праћење квалитета ваздуха је кључно за сазнање да ли су стандарди испуњени, али најмање 37% земаља/региона нема законске обавезе за праћење квалитета ваздуха. Коначно, иако загађење ваздуха не познаје границе, само 31% земаља има правне механизме за решавање прекограничног загађења ваздуха.
Ингер Андерсен, извршна директорка Програма Уједињених нација за животну средину, рекла је: „Ако не предузмемо никакве мере да зауставимо и променимо статус кво да загађење ваздуха узрокује 7 милиона превремених смрти сваке године, до 2050. године тај број би могао да се повећа за више од 50%.“
Извештај позива више земаља да уведу строге законе и прописе о квалитету ваздуха, укључујући уношење амбициозних стандарда загађења ваздуха у затвореном и на отвореном простору у законе, побољшање правних механизама за праћење квалитета ваздуха, повећање транспарентности, значајно јачање система за спровођење закона и побољшање одговора на националне механизме координације политика и регулаторних органа за прекогранично загађење ваздуха.
2. UNEP: Већина половних аутомобила које развијене земље извозе у земље у развоју су загађујућа возила
Извештај који је данас објавио Програм Уједињених нација за животну средину истакао је да су милиони половних аутомобила, комбија и малих аутобуса извезених из Европе, Сједињених Држава и Јапана у земље у развоју обично лошег квалитета, што не само да доводи до погоршања загађења ваздуха, већ и омета напоре у борби против климатских промена. Извештај позива све земље да попуне тренутне празнине у политици, уједначе минималне стандарде квалитета за половне аутомобиле и обезбеде да су увезени половни аутомобили довољно чисти и безбедни.
Овај извештај, под називом „Половни аутомобили и животна средина - глобални преглед половних лаких возила: ток, обим и прописи“, први је истраживачки извештај икада објављен о глобалном тржишту половних аутомобила.
Извештај показује да је између 2015. и 2018. године укупно 14 милиона половних лаких возила извезено широм света. Од тога, 80% је отишло у земље са ниским и средњим приходима, а више од половине у Африку.
Извршна директорка УНЕП-а Ингер Андерсен рекла је да је чишћење и реорганизација глобалног возног парка примарни задатак за постизање глобалних и локалних циљева у погледу квалитета ваздуха и климе. Током година, све више половних аутомобила се извози из развијених земаља у земље у развоју, али пошто је трговина са њима углавном нерегулисана, већину извоза чине загађујућа возила.
Она је нагласила да је недостатак ефикасних стандарда и прописа главни узрок одлагања напуштених, загађујућих и небезбедних возила. Развијене земље морају престати да извозе возила која нису прошла сопствене еколошке и безбедносне инспекције и више нису погодна за вожњу на путевима, док земље увознице треба да уведу строже стандарде квалитета.
У извештају је истакнуто да је брзи раст власништва аутомобила главни фактор који узрокује загађење ваздуха и климатске промене. Глобално, емисије угљен-диоксида повезане са енергијом из транспортног сектора чине приближно једну четвртину укупних глобалних емисија. Конкретно, загађивачи попут финих честица (PM2.5) и азотних оксида (NOx) које емитују аутомобили главни су извори загађења градског ваздуха.
Извештај се заснива на детаљној анализи 146 земаља и утврђено је да две трећине њих имају „слаб“ или „веома слаб“ ниво политике контроле увоза половних аутомобила.
У извештају се такође истиче да земље које су спровеле мере контроле (посебно старости возила и стандарда емисије) на увоз половних аутомобила могу да набаве висококвалитетне половне аутомобиле, укључујући хибридна и електрична возила, по приступачним ценама.
Извештај је показао да су током периода истраживања афричке земље увезле највећи број половних аутомобила (40%), затим земље источне Европе (24%), земље Азије и Пацифика (15%), земље Блиског истока (12%) и земље Латинске Америке (9%).
У извештају је истакнуто да ће половни аутомобили лошијег квалитета такође изазвати више саобраћајних незгода. Земље попут Малавија, Нигерије, Зимбабвеа и Бурундија које примењују „веома слабе“ или „слабе“ прописе о половним аутомобилима такође имају висок број смртних случајева у саобраћају. У земљама које су формулисале и строго примењују прописе о половним аутомобилима, домаћи возни паркови имају већи фактор безбедности и мање незгода.
Уз подршку Фонда Уједињених нација за безбедност на путевима и других агенција, UNEP је промовисао покретање нове иницијативе посвећене увођењу минималних стандарда за половне аутомобиле. План се тренутно првенствено фокусира на Африку. Многе афричке земље (укључујући Мароко, Алжир, Обалу Слоноваче, Гану и Маурицијус) успоставиле су минималне стандарде квалитета, а многе друге земље су показале интересовање да се придруже иницијативи.
У извештају је истакнуто да је потребно више истраживања како би се детаљније разрадио утицај трговине половним возилима, укључујући утицај тешких половних возила.
Време објаве: 25. октобар 2021.